Gosti iz prošlosti - Mileta Jakšić
Dokumentarci
2016-08-30
Views 1
Gosti iz prošlosti - subota, 25. okt 2014, 13:05
Mileta Jakšić je osnovnu školu izučio u rodnoj Crnji, a Veliku srpsku gimnaziju u Novom Sadu. Maturirao je u Osijeku. Stihotvorcem Miletom Jakšićem najvećma se zabavio pariski đak Milan Kašanin u svojoj knjizi ''Susreti i pisma'':
''I pored inteligentnog oca i kultivisanog društva, on je svršio srednju školu tek pošto je promenio gimnaziju i ponovio jedan razred. Posle mature nije imao kuda nego u bogosloviju, koju je takođe slabo mario. Nekako je završivši, nije pošao u varošicu ili na selo za sveštenika, nego se opredelio za nastavnika Monaške škole u manastiru Hopovu. Ne zamonašivši se, on se, posle tri godine, prebacio u Temišvar za kancelarijskog činovnika u episkopskoj rezidenciji. Ni tu se nije zadržao duže od dve godine. Ne podnoseći kancelarijsku službu, vratio se kući u selo i, posle neuspelog pokušaja da studira na strani i posle očeve smrti, reši da primi sveštenički čin. Tad se smirio. Kao sveštenik, proveo je šesnaest godina u selu u kome se rodio. Tu bi možda i umro, da nije izbio svetski rat, koji se završio oslobođenjem i ujedinjenjem njegovog naroda, a njemu i pozivom u novi život. Raspopi se i, u svojoj pedeset i trećoj godini, oženi se devojkom devetnaest godina mlađom od njega, i pređe u Novi Sad, za bibliotekara Matice srpske. Nije tu dugo ostao. Nisu mu se sviđali ni služba ni ljudi i, već posle dve godine, preseli se u Beograd, gde bude postavljen za sekretara Ministarstva socijalne politike. Jedva jednom, pred kraj života, oprostio se sela i samoće. Ali su ga sad sustigle materijalne nevolje. Stanujući u ulicama za koje niko nije čuo, u Niškoj, u Ivinoj, nije imao od čega čestito da živi. I u pismima i pri susretima, zaticao sam ga u brigama. Slušajući o njima, nisam imao prilike da čujem njegove ideje o književnosti, ni njegove misli o čoveku i svetu.''
Mileta Jakšić je tražio i dobio penziju 1923, odmah nakon ženidbe. U Beogradu je živeo nečujno, siromaški. Sahranjen je na Novom groblju, pokraj strica Đure.
Autor: Branislav Todorović Klinić.
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/1728473/.html
Mileta Jakšić je osnovnu školu izučio u rodnoj Crnji, a Veliku srpsku gimnaziju u Novom Sadu. Maturirao je u Osijeku. Stihotvorcem Miletom Jakšićem najvećma se zabavio pariski đak Milan Kašanin u svojoj knjizi ''Susreti i pisma'':
''I pored inteligentnog oca i kultivisanog društva, on je svršio srednju školu tek pošto je promenio gimnaziju i ponovio jedan razred. Posle mature nije imao kuda nego u bogosloviju, koju je takođe slabo mario. Nekako je završivši, nije pošao u varošicu ili na selo za sveštenika, nego se opredelio za nastavnika Monaške škole u manastiru Hopovu. Ne zamonašivši se, on se, posle tri godine, prebacio u Temišvar za kancelarijskog činovnika u episkopskoj rezidenciji. Ni tu se nije zadržao duže od dve godine. Ne podnoseći kancelarijsku službu, vratio se kući u selo i, posle neuspelog pokušaja da studira na strani i posle očeve smrti, reši da primi sveštenički čin. Tad se smirio. Kao sveštenik, proveo je šesnaest godina u selu u kome se rodio. Tu bi možda i umro, da nije izbio svetski rat, koji se završio oslobođenjem i ujedinjenjem njegovog naroda, a njemu i pozivom u novi život. Raspopi se i, u svojoj pedeset i trećoj godini, oženi se devojkom devetnaest godina mlađom od njega, i pređe u Novi Sad, za bibliotekara Matice srpske. Nije tu dugo ostao. Nisu mu se sviđali ni služba ni ljudi i, već posle dve godine, preseli se u Beograd, gde bude postavljen za sekretara Ministarstva socijalne politike. Jedva jednom, pred kraj života, oprostio se sela i samoće. Ali su ga sad sustigle materijalne nevolje. Stanujući u ulicama za koje niko nije čuo, u Niškoj, u Ivinoj, nije imao od čega čestito da živi. I u pismima i pri susretima, zaticao sam ga u brigama. Slušajući o njima, nisam imao prilike da čujem njegove ideje o književnosti, ni njegove misli o čoveku i svetu.''
Mileta Jakšić je tražio i dobio penziju 1923, odmah nakon ženidbe. U Beogradu je živeo nečujno, siromaški. Sahranjen je na Novom groblju, pokraj strica Đure.
Autor: Branislav Todorović Klinić.
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/1728473/.html
Report form
RELATED VIDEOS
