Najlepše moje,
kada reči otrovne ubiju nežnost,
slome najbolje,
strast bez razuma...
Ruku pod ruku, bili smo svoji i ničiji,
s kojom lakoćom verni i neverni.
Zbog sujete i gluposti
nismo uspeli.

REFREN :

Veruj mi, nisam namerno,
svaku reč, da mogu, ja bih povuk'o.
Ponosni, dotakli smo dno.
Mogu da te ne volim,
ne i da zaboravim,
neoprostivo si mi dužna zbog tog!

Ruku pod ruku, bili smo svoji i ničiji,
s kojom lakoćom verni i neverni.
Strast bez razuma...
Moram večeras svoj bes da potrošim,
jos jednu u nizu 'mesto tebe zagrlim.
Zbog sujete i gluposti
nismo uspeli...